U du­goj i slav­noj isto­ri­ji Cr­ne Go­re 13. jul ima tro­stru­ko zna­če­nje: u 19. vi­je­ku, to­ga da­na, na Ber­lin­skom kon­gre­su 1878. go­di­ne, Cr­na Go­ra je po­sli­je Ve­ljeg ra­ta od 1876. do 1878. go­di­ne i slav­nih bo­je­va na Vuč­jen Do­lu i Fun­di­ni pri­zna­ta kao 27. ne­za­vi­sna dr­ža­va u svi­je­tu.
U 20. vi­je­ku, 1941. go­di­ne, po­dig­nut je usta­nak na­ro­da Cr­ne Go­re pro­tiv fa­ši­stič­kih i na­ci­stič­kih oku­pa­to­ra, i to je bio pr­vi ma­sov­ni op­šte­na­rod­ni usta­nak u Evro­pi po­ro­blje­noj od stra­ne Hi­tle­ra i Mu­so­li­ni­ja.
U 21. vi­je­ku, po­sli­je raz­bi­ja­nja So­ci­ja­li­stič­ke Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je i Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je, od­no­sno Za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, na­kon odr­ža­nog re­fe­ren­du­ma u Cr­noj Go­ri, !3. jul je pro­gla­šen za Dan dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re.
Na pri­mje­ru mo­jih rod­nih Rva­ša po­ka­za­ću za­što 13. jul tre­ba da bu­de za­jed­nič­ki pra­znik svih gra­đa­na Cr­ne Go­re, jer se slič­ni pri­mje­ri mo­gu na­ve­sti za mno­ga se­la i gra­do­ve u Cr­noj Go­ri.
Slo­bo­dar­ska tra­di­ci­ja na­ro­da ovog kra­ja vu­če svo­je ko­ri­je­ne još iz do­ba Iva­na Cr­no­je­vi­ća. Na pro­sto­ru Ce­kli­na na­la­ze se dva pre­sto­na gra­da Ze­te i Sta­re Cr­ne Go­re, Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća i Obod, iz­nad Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća.
Na pro­sto­ru Rva­ša od­i­gra­la se slav­na bit­ka na Ca­re­vom La­zu 1712. go­di­ne, u ko­joj je na če­lu cr­no­gor­ske voj­ske bio vla­di­ka Da­ni­lo, ro­do­na­čel­nik slav­ne di­na­sti­je Pe­tro­vi­ća, ko­ja je vla­da­la Cr­nom Go­rom 220 go­di­na i uda­ri­la po­se­ban pe­čat slo­bo­dar­skoj bor­bi cr­no­gor­skog na­ro­da. Iako su pre­ci da­na­šnjih Rva­ša­na ta­da ži­vje­li na Gor­njem Ce­kli­nu, pre­ma po­ro­dič­nom pre­da­nju, pop Ko­sto Lje­še­vić bio je u šta­bu vla­di­ke Da­ni­la na vo­di Vla­hi­nji, na pro­sto­ru da­na­šnjih Me­te­ri­za i Do­br­ske Žu­pe. U toj bi­ci, Jan­ko Đu­ra­ško­vić sa Gor­njeg Ce­kli­na bio je na če­lu jed­nog od tri od­re­da cr­no­gor­ske voj­ske i po­gi­nuo je u toj bi­ci, a nje­gov brat Bog­dan je ra­njen. Ne­ki isto­ri­ča­ri sma­tra­ju da je bit­ka na Ca­re­vom La­zu bi­la uvod u po­zna­te po­bje­do­no­sne bit­ke na Mar­ti­ni­ći­ma i Kru­si­ma 84 go­di­ne ka­sni­je, u ko­ji­ma je Cr­no­gor­ce pred­vo­dio Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski.
Rva­ša­ni su glav­ni uče­sni­ci dvi­je slav­ne po­ha­re Ža­blja­ka Cr­no­je­vi­ća 1835. i 1852. go­di­ne. Oba pu­ta Ce­kli­nja­ne je pred­vo­dio pro­sla­vlje­ni cr­no­gor­ski ju­nak, naš mje­šta­nin, Ke­njo Stan­kov Jan­ko­vić, a od 12 uče­sni­ka u pr­voj po­ha­ri njih osam je bi­lo iz Rva­ša.
Sa­vjet Mje­sne za­jed­ni­ce Rva­ša pri­hva­tio je ini­ci­ja­ti­vu da se ob­no­vi Ke­njo­va ku­ća u Rva­ši­ma, od ko­je je osta­lo sa­mo ku­ći­šte. Po­znat je isti­ni­ti de­talj ka­da je cr­no­gor­ski knjaz i go­spo­dar Ni­ko­la u svo­joj odža­kli­ji pred ser­da­ri­ma i voj­vo­da­ma iz­ja­vio da je pred cr­ko­vom Sve­ti Ni­ko­la u Rva­ši­ma sa­hra­nje­no naj­vi­še ju­na­ka, jer je od njih 12 ko­ji su uče­stvo­va­li u pr­voj po­ha­ri Ža­blja­ka osam sa­hra­nje­no pred tom cr­kvom.
Tri­na­e­stog ju­la 1941. go­di­ne na pro­sto­ru Rva­ša, mje­šta­ni Rva­ša i su­sjed­ne Bo­bi­je or­ga­ni­zo­va­li su ba­ri­ka­de u Đi­ka­no­vi­ća La­zi­na­ma i na To­ri­ju­nu, či­ja svr­ha je bi­la da za­pri­je­če pro­dor oku­pa­tor­skim ita­li­jan­skim sna­ga­ma iz Al­ba­ni­je da pro­dru do Ce­ti­nja kao po­ja­ča­nje ita­li­jan­skom gar­ni­zo­nu na Ce­ti­nju, ko­ji je bio ugro­žen zbog Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka. Pre­ma sa­op­šte­nju dr Ili­je Fi­li­po­vog Ko­sti­ća iz Rva­ša, ko­ji je bio je­dan od or­ga­ni­za­to­ra ustan­ka u ovom kra­ju, to su bi­le pr­ve ba­ri­ka­de na pu­tu Ska­dar – Tu­zi – Pod­go­ri­ca – Far­ma­ci – Ba­ru­ta­na - Ca­rev Laz – Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća – Ce­ti­nje. Usta­nak su pred­vo­di­li ko­mu­ni­sti, ali je on br­zo pre­ra­stao u op­šte­na­rod­ni usta­nak pro­tiv oku­pa­to­ra.
Iz Rva­ša uče­sni­ci ba­ri­ka­de u Đi­ka­no­vi­ća La­zi­na­ma (Ca­rev Laz) bi­li su: Pe­tar Va­sov Ga­zi­vo­da, Sa­vo Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Fi­lip Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Ma­to Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Ra­de Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Đo­ko Dra­gov Ko­stić, Ili­ja Dra­gov Ko­stić, Du­šan Dra­gov Ko­stić, Ili­ja Fi­li­pov Ko­stić, Ni­ko Pe­ri­šin Stru­gar i Va­so-Ća­ko Ili­jin Šo­fra­nac.
Na toj ba­ri­ka­di bi­lo je i 12 mje­šta­na Bo­bi­je. (Svi po­da­ci ko­je na­vo­di­mo na­la­ze se na eks­po­na­ti­ma Spo­men-mu­ze­ja „13. jul” u Rva­ši­ma, osno­va­nog 1975. go­di­ne).
Na dru­goj ba­ri­ka­di na To­ri­ju­nu bi­lo je 18 uče­sni­ka, svi iz Rva­ša. To su: Pe­tar Sa­vov Ga­zi­vo­da, Pa­vle Va­sov Ga­zi­vo­da, Ni­ko Pe­rov Ga­zi­vo­da, Sa­vo Pe­rov Ga­zi­vo­da, Stan­ko Kr­cu­nov Jo­vi­će­vić, Sa­vo Mi­lov Ko­stić, Vla­do Fi­li­pov Ko­stić, Špi­ro Pe­trov Ko­stić, Ni­ki­ca Mar­ki­šin Stru­gar, Za­ri­ja Mar­ki­šin Stru­gar, Vi­do Mar­ki­šin Stru­gar, Vla­do Mar­kov Stru­gar, Đu­ro Pe­rov Stru­gar, Va­so Ste­va­nov Stru­gar, Mar­ko Mi­trov Šo­fra­nac, Bo­žo Ča­lov Šo­fra­nac, Bran­ko (Ra­ko) Mi­lov Šo­fra­nac i Kr­cun Ma­ša­nov Šo­fra­nac.
U to­ku na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog, an­ti­fa­ši­stič­kog i an­ti­na­ci­stič­kog ra­ta 1941-1945. go­di­ne po­gi­nu­lo je iz 17 mje­šta­na Rva­ša. To su: Pa­vle Va­sov Ga­zi­vo­da, Sa­vo Pe­rov Ga­zi­vo­da, Ne­đelj­ko Mi­lov Ga­zi­vo­da, Đo­ko Ivov Ja­blan, Ra­de Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Ma­to Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Jo­van Kr­stov Kli­mo­vić, Đo­ko Dra­gov Ko­stić, Du­šan An­dri­jin Stru­gar, Ni­ki­ca Mar­ki­šin Stru­gar, Vla­do Mar­kov Stru­gar, Ivo Ste­vov Stru­gar, Vi­do Mar­ki­šin Stru­gar, Ivo An­dri­jin Stru­gar, Fi­lip An­dri­jin Stru­gar (po­gi­nuo kao sta­ri član KPJ u April­skom ra­tu), Va­so Sa­vov Stru­gar i Mar­ko Mi­trov Šo­fra­nac.
Stri­je­lja­ni su kao ak­ti­vi­sti Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­kog po­kre­ta: Vla­do Fi­li­pov Ko­stić, Špi­ro Pe­trov Ko­stić i Pe­tar An­dri­jin Stru­gar.
Kao žr­tve fa­ši­stič­kog te­ro­ra stra­da­lo je 16 mje­šta­na Rva­ša. To su: Va­so Pe­kov Ga­zi­vo­da, Mi­li­ca Sa­vo­va Ga­zi­vo­da, Jo­ke An­dri­ji­na Ga­zi­vo­da, Sa­vo Ri­stov Ga­zi­vo­da, Da­ni­ca Ni­ko­va Ga­zi­vo­da, Đu­ran Pu­rov Jan­ko­vić, Iva­na Ni­ko­li­na Jan­ko­vić, Ste­vo Bla­žov Jo­vi­će­vić, Ni­ko Ili­jin Jo­vi­će­vić, Ivo Ni­ko­lin Ja­blan, Dra­go Jo­kov Ko­stić, Du­šan Dra­gov Ko­stić, Lu­ka Da­jov Šo­fra­nac, Pe­ri­ša Sa­vi­ćev Šo­fra­nac, Ma­ri­ja Pe­ri­ši­na Šo­fra­nac i Bla­žo Sa­vi­ćev Šo­fra­nac.
Rva­ši su da­li dva na­rod­na he­ro­ja. To su dr Ili­ja Fi­li­pov Ko­stić i Du­šan An­dri­jin Stru­gar. Ili­ja je pre­ži­vio rat. Pen­zi­o­ni­san je kao ge­ne­ral-pot­pu­kov­nik JNA. Bio je dok­tor prav­nih na­u­ka. Oba­vljao je du­žno­sti jav­nog tu­ži­o­ca JNA i pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog voj­nog su­da JNA. Umro je u Be­o­gra­du 1992. go­di­ne, gdje je i sa­hra­njen u Ale­ji ve­li­ka­na. Du­šan je po­gi­nuo u po­zna­toj bi­ci pro­tiv Nje­ma­ca na Vi­li­ća Gum­nu 1943. go­di­ne kao ko­man­dir Tre­će če­te Dru­gog ba­ta­ljo­na Če­tvr­te cr­no­gor­ske pro­le­ter­ske bri­ga­de.
Kao ne­po­sred­ni svje­dok broj­nih ko­men­ta­ra vi­še uče­sni­ka NOB-a, me­đu ko­ji­ma je bio i moj stric Ili­ja, ne ma­nje za­slu­ge da bu­de pro­gla­šen za na­rod­nog he­ro­ja imao je i Vla­do Mar­kov Stru­gar, Du­ša­nov brat od ro­đe­nog stri­ca. Me­đu­tim, i ta­da su pri­mje­nji­va­ni „klju­če­vi”, pa je oci­je­nje­no da je mno­go Cr­no­go­ra­ca i da bi bi­lo mno­go Rva­ši­ma tri na­rod­na he­ro­ja. To je je­di­ni raz­log zbog ko­je­ga Vla­du Mar­ko­vom Stru­ga­ru ni­je do­di­je­lje­no zva­nje na­rod­nog he­ro­ja.
U po­sled­njem ra­tu za oču­va­nje SFRJ (1991–1995) iz Rva­ša su po­gi­nu­li Mi­o­drag-Mi­šo La­bu­dov Šo­fra­nac i Mi­ha­i­lo-Mi­ško Sa­vov Jo­vi­će­vić. Mi­šo La­bu­dov se u to vri­je­me za­te­kao na od­slu­že­nju re­dov­nog voj­nog ro­ka u JNA u Gar­dij­skoj bri­ga­di u Be­o­gra­du, ko­ja je od­lu­kom Ge­ne­ral­šta­ba JNA bi­la an­ga­žo­va­na u bor­ba­ma u Vu­ko­va­ru. Mi­ško Sa­vov je po­gi­nuo na her­ce­go­vač­ko-du­bro­vač­kom ra­ti­štu, oda­zi­va­ju­ći se po­zi­vu dr­žav­nih i voj­nih vla­sti Ju­go­slo­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je, ko­ja je u to vri­je­me bi­la je­di­na le­gal­na voj­na si­la, po Usta­vu SFRJ, za­du­že­na za oču­va­nje te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta SFRJ.
Sve na­ve­de­no po­ka­zu­je da ne­ma brat­stva u Rva­ši­ma či­ji pre­ci ni­je­su da­li svoj do­pri­nos za slo­bo­du Cr­ne Go­re (Ra­du­no­vi­ći su se ka­sni­je do­se­li­li u Rva­še). To je upo­zo­re­nje da isto­ri­ja Cr­ne Go­re, Ce­kli­na i Rva­ša ne po­či­nje od nas i da je na­ša sve­ta du­žnost da se po­klo­ni­mo sje­ni­ma svih žr­ta­va pa­lih za slo­bo­du Cr­ne Go­re. To zna­či da 13. jul tre­ba da bu­de pra­znik svih Rva­ša­na, kao i svih gra­đa­na Cr­ne Go­re.
Mla­da ge­ne­ra­ci­ja je naj­po­zva­ni­ja i naj­od­go­vor­ni­ja da oču­va sje­ća­nje na sve ko­ji su u broj­nim bit­ka­ma i u raz­li­či­tim vre­me­ni­ma ugra­di­li ko­sti za slo­bod­nu Cr­nu Go­ru bez ob­zi­ra na dnev­nu po­li­ti­ku, po­li­tič­ke, ide­o­lo­ške ili stra­nač­ke po­dje­le.
Ovo je pri­li­ka da skre­ne­mo pa­žnju dr­žav­nim or­ga­ni­ma Ce­ti­nja i Cr­ne Go­re na na­šu za­jed­nič­ku sra­mo­tu što nam pr­vi pre­sto­ni grad Ze­te i Sta­re Cr­ne Go­re, Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća i Zi­mov­nik Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Ka­ru­ču da­nas pred­sta­vlja­ju pra­ve ru­i­ne, a ova dva isto­rij­ska spo­me­ni­ka su oso­be­ni sim­bo­li cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti.
I još jed­na po­ru­ka. Naj­ve­ći broj po­da­ta­ka ko­je smo na­ve­li uze­li smo sa eks­po­na­ta Spo­men mu­ze­ja „13. jul” u Rva­ši­ma, osno­va­nog pri­je 40 go­di­na. Ti eks­po­na­ti su tre­nut­no po­hra­nje­ni u jed­nom pri­vat­nom po­dru­mu jer je pro­sto­ri­ja mu­ze­ja ne­u­po­tre­blji­va zbog vre­men­ske do­tra­ja­lo­sti. Za­to oče­ku­je­mo od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja u Ce­ti­nju i u Pod­go­ri­ci da fi­nan­sij­ski po­mog­nu u ob­na­vlja­nju pro­sto­ra za mu­zej, a od Mu­ze­ja Ce­ti­nje da pru­ži struč­nu po­moć u po­sta­vlja­nju eks­po­na­ta ka­da pro­stor bu­de obez­bi­je­đen.


Bit­ka na Sal­ko­vi­ni

Iz­me­đu dvi­je po­ha­re Ža­blja­ka, 1840. go­di­ne, do­šlo je do po­zna­te bit­ke na Sal­ko­vi­ni, u ko­joj je, po­red osta­lih, po­gi­nuo po­zna­ti ce­klin­ski ju­nak Vuk Lje­še­vić iz Rva­ša, ko­jeg je ovje­ko­vje­čio Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš u svom dje­lu „Ogle­da­lo srb­sko”.
U Ve­ljem oslo­bo­di­lač­kom ra­tu 1876–1878. i ra­ni­je, pre­ma po­da­ci­ma iz Spo­men-do­ma „13. jul” u Rva­ši­ma, po­gi­nu­lo je 17 Rva­ša­na. To su: Sa­vo Ku­si­nov Ga­zi­vo­da, Ša­ko (Jo­ko) Iva­šev Ga­zi­vo­da, Ivaš Mar­ki­šin Ga­zi­vo­da, Da­ji­ca Dra­gi­šin Ga­zi­vo­da, Jo­vo Dra­gi­šin Ga­zi­vo­da, Đu­ro Mar­kov Daj­ko­vić, Jo­kaš Ne­škov Jo­vi­će­vić, pop Jo­ko Iva­nov Ko­stić, Kr­cun Jo­ki­čin Ko­stić, Pe­tar Iva­nov Ko­stić, Jo­ko Mi­lo­šev Ko­stić, Vuk Ko­ji­čin Ko­stić, Ivo Vu­ki­čin Stru­gar, Pe­tro Đu­ka­nov Stru­gar, Đu­ko Pre­lov Stru­gar, Đu­ran Ivov (Iva­nov) Šo­fra­nac i Mi­loš Ste­va­nov Šo­fra­nac.
U bal­kan­skim ra­to­vi­ma i u Pr­vom svjet­skom ra­tu od 1912. do 1918. go­di­ne po­gi­nu­lo je 14 Rva­ša­na: Jo­van Ni­ko­lin Ga­zi­vo­da, An­dri­ja Ni­ko­lin Ga­zi­vo­da, Ga­vri­lo Ra­di­njin Bu­la­to­vić, Lu­ka Đu­rov Daj­ko­vić, Ivo Lu­kin Ko­stić, Da­ji­ca Sa­vi­ćev Ko­stić, Fi­lip Mi­lov Ko­stić, Đu­ro Pe­rov Ko­stić, Jo­šo Ivov Stru­gar, Ste­van Đu­rov Stru­gar, Ke­ko Mi­lo­šev Šo­fra­nac, Mi­lo Ili­jin Šo­fra­nac, Jo­šo Da­jov Šo­fra­nac i Đu­ro Ste­vov Šo­fra­nac.


Bel­ve­der­ske de­mon­stra­ci­je

U po­zna­tim Bel­ve­der­skim de­mon­stra­ci­ja­ma 26. ju­na 1936. go­di­ne uče­stvo­va­lo je 20 mje­šta­na Rva­ša. To su: Mar­ko Bla­žov Ga­zi­vo­da, Pe­tar Va­sov Ga­zi­vo­da, Sta­ne Va­so­va Ga­zi­vo­da, Va­so Vu­kov Ga­zi­vo­da, Mi­lo Ili­jin Ga­zi­vo­da, Mi­li­ca Vu­ko­va Ga­zi­vo­da, Mi­jat Sa­vov Jo­vi­će­vić, Sa­vo Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Fi­lip Mi­ja­tov Jo­vi­će­vić, Jo­van Kr­stov Kli­mo­vić, Ili­ja Dra­gov Ko­stić, Du­šan Dra­gov Ko­stić, Vla­do Fi­li­pov Ko­stić, Jo­ko Bog­da­nov Ko­stić, Špi­ro Pe­trov Ko­stić, Ba­trić Pe­trov Mi­jo­vić (ro­dom iz Ku­ča), Ni­ki­ca Mar­ki­šin Stru­gar, Vi­do Mar­ki­šin Stru­gar, Vla­do Mar­kov Stru­gar i Pe­ri­ša Jo­kov Stru­gar.
U tim de­mon­stra­ci­ja­ma po­gi­nuo je Jo­van Bo­škov Šo­fra­nac, ko­me su mje­šta­ni or­ga­ni­zo­va­li ve­li­čan­stve­nu sa­hra­nu, uz broj­no pri­su­stvo žan­dar­me­ri­je, zbog stra­ha on­da­šnjeg re­ži­ma od no­vog bun­ta. Ta sa­hra­na bi­la je ne sa­mo oda­va­nje za­slu­že­ne po­šte po­gi­nu­lom, ne­go i iz­raz pr­ko­sa i bun­ta. U de­mon­stra­ci­ja­ma su te­že i lak­še ra­nje­ni Mi­lo Ili­jin Ga­zi­vo­da, Ili­ja Dra­gov Ko­stić, Vla­do Fi­li­pov Ko­stić i Ni­ki­ca Mar­ki­šin Stru­gar.